Abstract
Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувлар турли шаклларда норасмий тарзда барча даврларда мавжуд бўлган ва жиноят процессининг барча турлари (инквизицион, тортишув, аралаш) учун хос эди. Ж. С. Кокберннинг фикрича, бу тизимдан фойдаланишнинг дастлабки уринишлари АҚШда эмас, балки Англияда содир бўлган[1].
АҚШнинг жиноят процессида айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувлардан фойдаланиш кўп жиҳатдан Америка ҳуқуқ тизими ривожланишининг ўзига хос тарихий шароитлари билан изоҳланади. Унинг асосига англо-саксон умумий ҳуқуқи қўйилган бўлиб, айни пайтда у америкача миллий хусусиятларни ўзлаштирди.
[1] Cockbum, J. S. Trial by the book? Fact and Theory in the Criminal Process. In Legal Records and the Historian, ed. by J. H Baker. 1978.
References
Хулоса қилиб айтганда, ҳозирги кунда айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институтини тартибга солиш ҳам федерал Америка қонунчилиги, ҳам штатлар қонунчилиги даражасида кўзда тутилган, бундай келишувлар қонун билан тақиқланган ҳоллар бундан мустасно (Аляска, Янги Орлеан, Калифорния, Мичиган).